Sve što ste želeli da znate o tetovažama a nije vas ni malo blam da pitate

Imam, za sada, četiri tetovaže. Mnogo ljudi koje poznajem ima bar jednu, neki ih imaju više od mene. I svi smo se susretali sa istim pitanjima od kojih nam nekad bude veoma neprijatno.

Lično nemam ništa protiv kad me dobri prijatelji ili porodica ispituju o bilo čemu. Ali avaj, meni bliski ljudi imaju granice i poštovanje, dok ih uglavnom nemaju oni koje slabo poznajem i koji nemaju prava ni potrebe da mi se mešaju u život.

Prema tome, udružila sam se sa svojim istetoviranim drugarima za potrebe ovog teksta. Podsetili su me na ona pitanja koja sam čula, a smetnula s uma, i predložili neka koja su oni više puta čuli, a ja ne. Tako da, evo odgovora na sva neumesna pitanja o tetovažama.

Šta ti znači ta tetovaža? – značenja tetovaža nisu uvek duboka i filozofska, ali su često veoma lična. Iako je sama slika vidljiva na telu kao ukras, ono što je iza nje ne mora svako da zna. Meni lično bude malo neprijatno kad me ljudi pitaju ovo, pogotovo jer su mi tri od četiri tetovaže nastale nakon jako bolnih perioda i događaja u životu. Tako da, ako nekom niste bliski, molim vas ne pitajte ga “šta mu znači ta tetovaža.”

Što se (opet) tetoviraš? – isto kao što je naporno i nepotrebno bilo kome objašnjavati značenje tetovaže, isto tako je i sa objašnjavanjem razloga za istu.

Nije mi u tvom fazonu, što si baš to uradila? – varijacija na temu pitanja iznad. Zanimljivo je što ovo obično dođe od osobe koja vas ne zna preterano dobro, pa samim tim ne može znati ni šta je vaš “fazon.”

A šta ti je to? – ovaj, to je tetovaža.

Je l’ to prava tetovaža? – nije, imam preko tri’es godina i rešila sam da nalepim tetovažu koju dobiješ uz žvaku.

Je l’ te bolelo? – u redu je postaviti ovo pitanje ako i sami planirate da se istetovirate. Mada ni tad nema previše smisla jer svi različito trpimo bol, a i tetoviranje manje ili više boli u zavisnosti od dela tela i veličine i vrste tetovaže. Međutim, ako sami ne planirate da se tetovirate, ovo pitanje zaista nema nikakvu svrhu.

Pa zar se ne tetoviraju samo kriminalci i zatvorenici? – Ne. Evo malo istorije da potkrepi moj odgovor.

A šta ćeš kad omatoriš i zboraš se? – kad omatorim i zboram se, imaću mnogo ružnijih stvari na telu od tetovaža. A boleće me uvo za sve njih skupa. Tako da neću ništa, nosiću ih ponosito kao podsetnik na mladost.

Ili što reče moj drug, “Ništa, ću umrem kad omatorim.”

A šta ako se predomisliš/pokaješ? – odluka o tetoviranju i slici koju želimo se retko donosi preko noći. O ovome se uglavnom dobro razmisli i isplanira, tako da predomišljanja nema. A i trajna je, ne mogu da se predomislim ni da hoću.

Vremenom odrastamo, menjamo se. Možda danas ne bih istetovirala ono što sam sa 18 godina… Ali baš ta sličica me podseća na mene kao tinejdžerku i na jedan period života koji je, ipak, deo mene koliko god da se promenim. Prema tome, bar u mom slučaju, kajanje nikad nije bilo opcija.

A tebi je to lepo? – jeste. Zar to nije očigledno čim sam rešila da nacrtam nešto što će mi do kraja života ostati na koži?

Šta će ti to? – a šta će tebi ta frizura/odeća/patike/lak za nokte/minđuše…? Ovo smatram jednim od najneumesnijih pitanja, valjda zato jer je uvek postavljeno s dozom nipodaštavanja, kao i ono iznad.

A što (ni)je u boji? – prosto je: zato što sam JA želela da (ne) bude u boji.

Kako ćeš kad se zaposliš? – zaposlena sam od četvrte godine fakulteta, do sad nije bilo problema. Štaviše, sadašnjem uredniku i kolegama sam slala fotke poslednje tri tetovaže kad sam ih napravila.

Kako ćeš da objasniš deci? – ovako nekako: “Deco, ovo je tetovaža.” Ili da citiram drugaricu:

“Deco, ovo je početno slovo progresivnog švedskog metal benda. Poslušajte Damnation, svaka pesma na tom albumu je dobra i to je mamin omiljeni album. A ova druga, e to je crtež Leonarda Cohena, sa naslovne strane knjige “The Book of Longing”, ne samo da je čovek najbolji savremeni pesnik, nego je veliki car i mama ga je čula uživo.”

Ti imaš tetovažu?!!! (šokiranim tonom) – pa da, imam.

Što si trošila pare? – ništa slađe nego zaviriti u tuđi novčanik, je l’ da? Moje pare su moje pare, i samo je moja stvar na šta ih trošim. Neverovatno je da mnogi ljudi i dalje to nisu naučili.

Je l’ prestanu da ti rastu dlake na tom delu gde si se tetovirala? – nažalost, ne. I dalje depiliram noge.

Ne morate imati tetovaže, ne moraju vam se ni sviđati. Svi mi imamo svoj ukus i to je sasvim normalno. Na kraju krajeva, to je ono što nas čini zanimljivima. Ali kakav god da je vaš ukus, on vam ne daje za pravo da postavljate neumesna pitanja nekome koga ne poznajete dovoljno samo zato što ima drugačije preferencije od vas.

Hvala mojim istetoviranim drugarima na pomoći i doprinosu u sastavljanju ovog teksta. 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s