Fragmenti sećanja II

Rani avgust. Prvi put oči u oči, u njegovom gradu. Vazduh stoji, toplo je i zagušljivo kako ume biti samo na autobuskim stanicama. Na taj zagrljaj smo čekali celu večnost i pustili smo ga da traje isto toliko.

Prvi poljubac na drumu, dok se udaljavamo od smrdljive stanice i teškog gradskog vazduha. U starom autobusu koji čini da svaka rupa na putu deluje dublje i veće nego što jeste. Nisko letnje sunce nam greje kožu dok ga gledam u oči i govorim: „Čoveče, pa mi nećemo imati mesto na kom smo se prvi put poljubili!“ Smejemo se i ponovo ljubimo.

Tiho jutro nakon bučne festivalske noći. Sunce blješti kroz prozor sobe, odbija se o bele zidove, a beli čaršafi mirišu na čisto. Njegova bela koža, i moja nešto tamnija, prepleteni prsti, topao dah. Tiho peva Leonard Cohen sa telefona na natkasni. „You ditch it all to stay alive. A thousand kisses deep…

Continue reading “Fragmenti sećanja II”

Sedam neobičnih „propratnih efekata“ selidbe o kojima vam niko nije pričao

Ako bih morala opisati selidbu jednom rečju, nazvala bih je veoma intenzivnim iskustvom. Selidba zahteva mnogo planiranja, razmišljanja, i organizacije. Izaziva mnogo stresa i oduzima mnogo vremena. Ali sve ovo već znamo, zar ne?

Pri prethodnoj selidbi počela sam da primećujem i neke druge stvari o kojima malo ljudi priča kad se sele. Tada sam i napisala tekst koji je, do ovog trenutka, postojao samo na engleskom. Kako se uskoro selim u šesti stan u poslednjih četiri i po godine, pravo je vreme da tekst prevedem na srpski i na svom jeziku pišem o svim tim neobičnim, iritantnim, ali i radosnim „propratnim efektima“ selidbe.

Continue reading “Sedam neobičnih „propratnih efekata“ selidbe o kojima vam niko nije pričao”

Sve što ste želeli da znate o tetovažama a nije vas ni malo blam da pitate

Imam, za sada, četiri tetovaže. Mnogo ljudi koje poznajem ima bar jednu, neki ih imaju više od mene. I svi smo se susretali sa istim pitanjima od kojih nam nekad bude veoma neprijatno.

Lično nemam ništa protiv kad me dobri prijatelji ili porodica ispituju o bilo čemu. Ali avaj, meni bliski ljudi imaju granice i poštovanje, dok ih uglavnom nemaju oni koje slabo poznajem i koji nemaju prava ni potrebe da mi se mešaju u život.

Prema tome, udružila sam se sa svojim istetoviranim drugarima za potrebe ovog teksta. Podsetili su me na ona pitanja koja sam čula, a smetnula s uma, i predložili neka koja su oni više puta čuli, a ja ne. Tako da, evo odgovora na sva neumesna pitanja o tetovažama.

Continue reading “Sve što ste želeli da znate o tetovažama a nije vas ni malo blam da pitate”

A da probaš da voliš sebe?

„A da obučeš steznik ispod te suknje, da ti malo stisne guzu“? rekoše mi dok sam u tuđoj suknji pokušavala pristojno da se obučem za svečanu priliku. Obukla sam steznik. Žuljao me je i sve me je svrbelo.

„ A što ne nosiš tange? Te obične gaće ti se sve useku, lepše bi ti stajale tange“, rekoše mi dok mi ni kukovi još nisu narasli kako treba. Kupila sam tange. Bile su neudobne, osećala sam se u njima kao da to nisam ja.

„Te pantalone super stoje na ravan stomak“, rekoše mi dok sam sa svojih tada 80 kila isprobavala pantalone u koje sam se zaljubila. Nisam ih kupila.

Continue reading “A da probaš da voliš sebe?”

Fade to Black

Kada je objavljena Fade to Black, prva balada Metalike, reakcije su bile burne. Pesma govori o depresiji i želji za samoubistvom, što su 1984. svakako bile škakljive teme. Mada, da se ne lažemo, i dalje su. Mnogi su osudili bend zbog teksta pesme, govoreći kako zagovara samoubistvo. Kružila je čak i urbana legenda kako su se neki klinci ubili baš zbog te pesme. Čak se i ja sećam da je ta priča kružila ranih 2000-ih kada sam bila tinejdžerka i slušala Metaliku. Continue reading “Fade to Black”