Category: Stvaran svet oko mene

A da probaš da voliš sebe?

~ The_Scribbled_Paper ~ 2 Comments

„A da obučeš steznik ispod te suknje, da ti malo stisne guzu“? rekoše mi dok sam u tuđoj suknji pokušavala pristojno da se obučem za svečanu priliku. Obukla sam steznik. Žuljao me je i sve me je svrbelo.

„ A što ne nosiš tange? Te obične gaće ti se sve useku, lepše bi ti stajale tange“, rekoše mi dok mi ni kukovi još nisu narasli kako treba. Kupila sam tange. Bile su neudobne, osećala sam se u njima kao da to nisam ja.

„Te pantalone super stoje na ravan stomak“, rekoše mi dok sam sa svojih tada 80 kila isprobavala pantalone u koje sam se zaljubila. Nisam ih kupila.

Continue reading “A da probaš da voliš sebe?” →

Fade to Black

~ The_Scribbled_Paper ~ 1 Comment

Kada je objavljena Fade to Black, prva balada Metalike, reakcije su bile burne. Pesma govori o depresiji i želji za samoubistvom, što su 1984. svakako bile škakljive teme. Mada, da se ne lažemo, i dalje su. Mnogi su osudili bend zbog teksta pesme, govoreći kako zagovara samoubistvo. Kružila je čak i urbana legenda kako su se neki klinci ubili baš zbog te pesme. Čak se i ja sećam da je ta priča kružila ranih 2000-ih kada sam bila tinejdžerka i slušala Metaliku. Continue reading “Fade to Black” →

Karamela sa lešnikom

~ The_Scribbled_Paper ~ Leave a comment

Razmišljam već nekoliko dana kako mi se jedu one „oldskul“ karamele sa lešnikom, u žuto-braon omotu. Pritegla me valjda neka tiha nostalgija za detinjstvom, za danima kad su mi život i misli bili daleko jednostavniji.

Sedim tako juče u trolejbusu, udubljena paralelno u telefon i u te svoje misli. Kad najednom, upita me baka pored mene: „Izvini, dušo, umeš li da barataš telefonom?“ Pogledam je i klimnem glavom. Ona izvuče iz torbe futrolu, iz nje mobilni telefon, i pruži mi ga puna poverenja. Od one je vrste „što ima samo crveno i zeleno dugme,“ da možeš da se javiš na njega i da nekog pozoveš. I poruke da šalješ, ako umeš. Ona ne ume.

Continue reading “Karamela sa lešnikom” →

Should I stay or should I go?

~ The_Scribbled_Paper ~ Leave a comment

Otići iz Srbije ili ostati?

Ovo je pitanje na koje bih ranije ’ladno ispalila odgovor „ostati“, nebitno iz kojih sve razloga. Međutim, što sam starija, tako mi se mišljenje polako menja. Razgovarala sam s ljudima koji su otišli: zauvek, privremeno, ili su probali, nije im se dopalo, pa su se vratili. Dotakli smo se mnogih tema o tom odlasku, a najviše sličnosti i razlika između „nas“ i „njih,“  i prednosti i mana odlaska iz „tople“ Srbije na „hladni“ Zapad. I baš kad smo kod te poslovične balkanske topline naspram zapadnjačke hladnoće, to je najčešće spominjana razlika. Ona najviše muči Srbe na Zapadu, a zbog nje su se neki čak i vraćali u Srbiju. Srpska toplina, bliskost i srdačnost su ono što su mi svi, bez izuzetka, naveli kao stvar koja im nedostaje „preko“. I jogurt, ali to sad nije tema.

Continue reading “Should I stay or should I go?” →

Igraj, igraj, i igraj

~ The_Scribbled_Paper ~ Leave a comment

Kada je ušao u pab, malo me je unervozio.

Stariji čovek od oko šezdeset godina, možda čak i malo više. Kukastog nosa, odsutnog pogleda, i ne baš prijateljskih crta lica. Malo pogrbljen, u prevelikoj jakni, i sa nekakvom kesom u rukama. Muvao se u uglu, nervoznim pokretima pokušavajući da negde smesti tu kesu, mokru od snega.

Očito je bilo da tu ne pripada, da inače ne dolazi. Nismo ga nikad ranije videli, a nas troje smo svakog vikenda tu. Okrenula sam se ka prijateljima, i kroz puštenu kosu perifernim vidom držala dekicu na oku. Bio mi je čudan. Iz nekog razloga, njegov dolazak me je uznemirio.

Kada je skinuo jaknu, do mene je dopro miris nekog muškog parfema koji je delovao zastarelo. Onako, neki miris koji samo bi samo deke koristile. Pogledala sam ga diskretno kroz onu svoju puštenu kosu, i shvatila da je ispod jakne lepo doteran, u tamnom odelu i majici.

Continue reading “Igraj, igraj, i igraj” →

30

~ The_Scribbled_Paper ~ 2 Comments

DSC_2705

Danas mi je trideseti rođendan. To su “strašne” godine kad si žensko, pogotovo ako živiš na Balkanu. Društvo, roditelji, rođaci i poznanici, svi očekuju da se do tih godina udaš i rodiš decu. Da se brineš o sebi, svom partneru, i vašem podmlatku. A ako se ovo još nije desilo, osećaš pritisak čak i ako ti niko ništa ne govori. Razumeš i osećaš da stariš, ali sa druge strane – i dalje si tako mlada u srcu!

To su zbunjujuće godine. Čak sam čula i da ih zovu „drugi pubertet“. Možda se i vi osećate pomalo zbunjeno u ranim tridesetima, kao i ja. I ako je tako, budite sigurni da niste jedini. Ovo su neke od mojih briga, i možda će pomoći drugima da se barem osećaju manje usamljeno.

Continue reading “30” →

Novembarsko sunce

~ The_Scribbled_Paper ~ 2 Comments

Izašla sam napolje samo na brzinu, da „pokupim harač“. Banka, menjačnica i bankomat, sve je u centru, u vrlo uskom krugu, neću dugo. Dan je sunčan i topao, prelep za sredinu novembra, i deluje kao da su svi u centru baš u istom trenutku kad i ja. Svi kao da žele da upiju poslednje zrake sunca… ili bar to rade usput, nesvesno, dok im je cilj nešto sasvim drugo.

Continue reading “Novembarsko sunce” →