Ne znam kada smo se tačno upoznali. Znam samo da je bilo toplo, raspust između osnovne i srednje škole: za mene sada već neki drugi život. Sa njegovom rođakom, a mojom drugaricom, ušla sam u njen novi stan. Još uvek je bilo većinom nenamešteno, sećam se samo sivog kasetofona u ćošku i koščate ruke koju mi on pruža da se upoznamo. Slušali smo EKV sa kasete i bilo je kao da se znamo oduvek.
Category: In memoriam
Kako se uživa u trenutku
Znate već moju baku. Carica nad svim caricama.
Sa njom imam gomilu priča i anegdota, a ovo je jedna od mojih omiljenih. Takođe je i jedna od onih koje su me naučile nečemu važnom: uživanju u sadašnjem trenutku i potpunom prepuštanju istom.
U izmaglici
Sećam se tog dana živo, a prošla je godina.
I od tog dana, osećam se kao da sam u izmaglici. Zamaglio mi se um od svega što već godinu dana ne razumem i ne mogu da prihvatim. I pogled od svih suza koje za tobom nisam isplakala. Zamaglila su mi se osećanja od svega onoga što nisam stigla da ti kažem pre nego što si otišao. I od svega što se kasnije desilo, a nisam mogla da podelim sa tobom. A život, iako ga i dalje često gledam kao kroz izmaglicu, naizgled se nastavio. I svet koji od tog dana gledam drugim očima, nastavio je da se kreće.
Srećan ti rođendan
Uvek sam ga posmatrala kao snažnog, autoritativnog čoveka. Pomalo sam ga se i plašila. Sećam se da sam ga kao dete često terala da stegne biceps na ruci, da pipnem. Pa onda usledi detinje “vaaaau”! Bio je prosečne visine, čak možda i oniži za muškarca. Ali nekako nabijen, snažan. I kao snažnog sam ga uvek doživljavala.
Hineni
Kada toliko voliš i ceniš rad nekog poznatog, i kada toliko znaš o njemu, neprimetno stekneš osećaj kao da ga lično poznaješ. I na određeni način se vežeš za njega.
Sećam se mog prvog susreta sa njim. Prvi taktovi meni do tad nepoznate pesme okrenuli su mi glavu ka ekranu, i ostala sam prikovana za njega sve do kraja spota. Vrsta mraka u toj pesmi bila je tačno ono što se poklapa sa mojim mrakom, bar sam ja to tada tako osetila. Od tog trenutka, počela sam da ga upoznajem.
Zlatno srce
Kao mala, volela sam da naslonim glavu na bakine grudi i slušam kako joj kuca srce. To me je smirivalo i pružalo osećaj da sam najsigurnija na svetu, a ujedno mi je bilo interesantno to što srce moje bake kuca kao sat. Nekako „oštro“, i glasnije i brže od bilo kog drugog.
Scribbled Paper 