Hineni

Kada toliko voliš i ceniš rad nekog poznatog, i kada toliko znaš o njemu, neprimetno stekneš osećaj kao da ga lično poznaješ. I na određeni način se vežeš za njega.

Sećam se mog prvog susreta sa njim. Prvi taktovi meni do tad nepoznate pesme okrenuli su mi glavu ka ekranu, i ostala sam prikovana za njega sve do kraja spota. Vrsta mraka u toj pesmi bila je tačno ono što se poklapa sa mojim mrakom, bar sam ja to tada tako osetila. Od tog trenutka, počela sam da ga upoznajem.

Prošlo je dosta vremena od prvog susreta, i upoznala sam ga, čini mi se, veoma dobro. Drugim rečima, slušala sam njegove pesme do iznemoglosti, čitala njegove knjige i knjige o njemu.
Porasla sam i približila se kraju fakulteta. Na master rad sam čekala skoro pa predugo, jer prava ideja nikako da dođe. Naposletku, odabrala sam metafore o ljubavi i strasti. I analizirala njegove pesme u potrazi za njima. Podigla sam svoje upoznavanje sa njegovim tekstovima na novi nivo, i na neki način stvorila vezu između svog i njegovog rada.

Pre nekoliko dana, susreli smo se poslednji put. Bili smo u baru sa mojim bratom i njegovim društvom. Seli smo jedno pored drugog, prvi put progovorili, i raspričali se. Razgovarali smo o svemu i svačemu – o muzici, umetnosti, ljubavi i o raznim sitnicama… Naravno, susret se odigrao u mom snu, ali probudila sam se srećna kao da se stvarno dogodio. A meni malo koji san ostavi utisak.

Ali jutros… Jutros me je probudilo nešto sasvim drugo. Vest koje sam se bojala i misao koja me je okupirala od kako sam čula “Hineni, hineni, I am ready, my Lord”.
Otišao je. Ne mogu i ne želim reći da je umro, jer i sam je nedavno rekao: “I intend to live forever”. A sa njegovom zaostavštinom, sigurno je da zaista hoće živeti zauvek.
Kako se osećam povodom toga nije potrebno naglašavati, a nije ni važno. Želim samo da se prisećam prvog susreta sa njegovom muzikom, i svega lepog što sam proživela uz njegove pesme kao soundtrack. U to ime, puštam baš tu pesmu koja me je kao klinku privukla njemu.

Rest in peace, Mr. Cohen