Samo ponekad

Ponekad, samo ponekad, uhvati me neka misao i potpuno me okupira. Ne da mi da se usredsredim ni na šta drugo. Kada i pokušam, iskezi se negde iza druge misli kojom pokušavam da se zabavim, čisto da me podseti da nije otišla.

Šeta mi po glavi žustro i bučno, nekad u visokim potpeticama, a nekad u teškim vojničkim čizmama. Katkad se i zatrči, poskoči, zavrti. Vidim je na stranicama knjige koju čitam, u fotografijama koje pravim, u šerpi u kojoj spremam ručak.

Da stvar bude gora, ima i svoje male pomoćnike. S vremena na vreme spusti deo njih do mog srca, a oni ga stežu, gnječe, ometaju ga i ne daju mu da radi svoj posao kako treba. Drugi deo ide još niže, ka stomaku. Oni su naročito bezobrazni. Ponekad me samo golicaju, ali najčešće šutiraju, stežu i uvrću.

Pogled mi je zamućen i odsutan. Čelo pomalo nabrano. Dišem plitko. Šetkam tamo-amo. Potpuno sam odsutna i obuzeta.

Ali, na neko vreme se povuče kada se dese velike promene, događaji, utisci. Kada razgovaram sa nekim – o bilo čemu, samo da aktivno učestvujem. A ponekad uspeva da ode i kad je pošaljem na papir.

Sve dok je ne odmeni nova.


nastaviće se… možda.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s