Kada je objavljena Fade to Black, prva balada Metalike, reakcije su bile burne. Pesma govori o depresiji i želji za samoubistvom, što su 1984. svakako bile škakljive teme. Mada, da se ne lažemo, i dalje su. Mnogi su osudili bend zbog teksta pesme, govoreći kako zagovara samoubistvo. Kružila je čak i urbana legenda kako su se neki klinci ubili baš zbog te pesme. Čak se i ja sećam da je ta priča kružila ranih 2000-ih kada sam bila tinejdžerka i slušala Metaliku.
Ali kada je sam Džejms Hetfild govorio o pesmi, rekao je da je bend primio na stotine pisama od klinaca koji su tvrdili da ih je Fade to Black spasila. Zamišljam ih kako stoje na ivici provalije, a pesma ih povlači natrag. Što se mog iskustva s ovom pesmom tiče, sećam se da mi je postala jedna od omiljenih negde oko 14. godine. Bila sam očarana tekstom. Želela sam tu očaranost da podelim s mamom pa sam joj pesmu čak i prevela na srpski. Sećam se doduše i njenog zabrinutog pogleda, ali bio je bez razloga. Jer k’o što vidite, živa sam i pišem ovo.
Verujem u Džejmsovu priču o pismima. Verujem da je Fade to Black zaista povukla mnoge ljude za majicu sa ruba litice, umesto da ih gurne preko njega. Jer kada čuješ pesmu o depresiji, možeš da se poistovetiš sa njom. Shvatiš da te neko tamo razume i oseća isto što i ti. Otkriješ da nisi lud. I da nisi sam.
Mene su izvukle pesme, fotke, šale i priče svih onih koji su se kroz njih otvorili o svojim slabostima. Na tome ću im biti večno zahvalna. Zahvaljujući tim ljudima, shvatila sam da nisam sama, da nisam luda, i ono najvažnije: da nema ništa loše u tome da se potraži pomoć.
Stoga pričajte, ljudi, o depresiji. Pričajte o svojim poremećajima raspoloženja, o ozbiljnim i manje ozbiljnim stanjima, sumnjama i strahovima. Pričajte o tome, pišite pesme, fotkajte, naslikajte svoja osećanja… Povući ćete nekog tamo s ruba provalije, a da ni ne znate. A nema većeg dobrog dela od spašavanja života.
Ukoliko ste depresivni i/ili razmišljate o samoubistvu, ovde možete naći telefonske linije za prevenciju samoubistva u svim zemljama.
Scribbled Paper 
One thought on “Fade to Black”