Beleške iz raznih života – mog i tuđeg; stvarnog i izmišljenog
Dečače moj, mora da si zbunjen.
Kada si tužan, kažu ti: „Prestani da plačeš kao neka devojčica!“
Kada se na nešto požališ, kažu ti da ne kukaš kao devojčica.
Kad od nekog sklanjaš pogled ili se sklanjaš ceo, pitaju te: „Što se stidiš kao neka devojčica?“
A ako se pak s nekim mnogo grliš, nazovu te mazom. “Kao da si devojčica”, podrugljivo kažu.
Čemu te to uče?
„A da obučeš steznik ispod te suknje, da ti malo stisne guzu“? rekoše mi dok sam u tuđoj suknji pokušavala pristojno da se obučem za svečanu priliku. Obukla sam steznik. Žuljao me je i sve me je svrbelo.
„ A što ne nosiš tange? Te obične gaće ti se sve useku, lepše bi ti stajale tange“, rekoše mi dok mi ni kukovi još nisu narasli kako treba. Kupila sam tange. Bile su neudobne, osećala sam se u njima kao da to nisam ja.
„Te pantalone super stoje na ravan stomak“, rekoše mi dok sam sa svojih tada 80 kila isprobavala pantalone u koje sam se zaljubila. Nisam ih kupila.
Ona ume bez uvijanja da kaže “ne” kada nešto ne želi da uradi.
Ona ume da se svađa, a da ne oseća kako joj od toga raste čir u želucu.
Ona voli da pije, iako ne može mnogo.
Ona misli da je najpametnija.
Svakog decembra ista priča – miris zime u vazduhu, prognoza koja najavljuje sneg, i ujed hladnoće za obraze, koji preti da tu prognozu i potkrepi. Svakog decembra, dok se čeka prvi sneg, vode se rasprave između onih koji ga iščekuju s nestrpljenjem i onih koji to čine sa zebnjom i negodovanjem.
Slična rasprava se, svakog decembra, vodi i unutar mene same.
Scribbled Paper 