Budi kao devojčica

Dečače moj, mora da si zbunjen.

Kada si tužan, kažu ti: „Prestani da plačeš kao neka devojčica!“

Kada se na nešto požališ, kažu ti da ne kukaš kao devojčica.

Kad od nekog sklanjaš pogled ili se sklanjaš ceo, pitaju te: „Što se stidiš kao neka devojčica?“

A ako se pak s nekim mnogo grliš, nazovu te mazom. “Kao da si devojčica”, podrugljivo kažu.

Čemu te to uče?

Uče te da je nepoželjno ono što je normalno i ljudski. Poručuju ti da ne smeš biti tužan, zaplakati, požaliti se, imati loš dan, biti neraspoložen, postideti se, s nekim se maziti, od nekog se skloniti. Uče te da osećanja ne treba pokazivati… Ma, da ih ne treba ni imati!

Ali te uče još nešto: da samo devojčice rade loše, nepoželjne stvari. A da ih ti ne radiš jer si dečak, jer su dečaci bolji od devojčica. Ti to sad još ne znaš, ali opasno je misliti tako.

I zato ih ništa ne slušaj!

Suze služe da ih isplačeš, bol da ga iskukaš. Neko je tu da mu potrčiš u zagrljaj, a neko da se od njega skloniš. Sve što osećaš, i treba da osećaš. Naposletku, niko više od dece nije u dodiru sa svojim osećanjima.

Stoga, moj dečače, plači kad ti se plače i smej se kad ti se smeje. Budi iskren, kaži šta misliš i pokaži šta osećaš. I nemoj misliti da si bolji od devojčica ako sve to ne činiš.

Jer devojčice su predivne, baš kao i ti.

 

Budi emotivan kao devojčica.

Budi maštovit kao devojčica.

Budi nežan kao devojčica.

Budi blesav kao devojčica.

Samo ćeš tako, kad porasteš, moći da ceniš i sebe, i devojčice.