Niko ne mora da zna

Smiri se. Hajde. Prošlo je dva dana.

Obriši te suze. Izduvaj nos.

Umij se hladnom vodom.

Stavi hladne kašike na podočnjake. Možeš ipak i malo korektora.

Istuširaj se.

Očešljaj se. Upleti urednu kiku.

Uljudi se malo.

Prestani da šmrcaš.

Pogledaj se sad u ogledalo. Skroz izbliza, sa jako otvorenim očima.

Lepo se obuci. Dobro, ne mora lepo. Bar se upristoji.

Pokušaj da nabaciš osmeh. Okej, poluosmeh, onaj jedva primetni.

Obuj patike i uzmi torbu.

Zažmuri. Udahni duboko. Izdahni. Otvori oči.

I izađi u svet.

Pričaj im i slušaj ih, a nekad se i pravi da slušaš. Klimaj glavom. Sa osmehom ili poluosmehom.

Hodaj ulicama, kupi namirnice, plati račune, popij kafu s nekim, četuj, radi, piši, fotkaj, vežbaj.

Samo zadrži osmeh. Ili poluosmeh, bar.

Niko ne mora da zna.

I niko neće znati.