Kako miriše dom

Izlazim iz kuće i udišem duboko. Prvi put nakon, rekla bih, cele večnosti.

U dvorištu miriše na tek iscvetalu kajsiju. U mojoj ulici, topao vazduh miriše okrepljujuće, prosto na “vazduh posle kiše.” Juče je padala.

Na keju osećam miris Dunava, na mahove prekinut smradom kanalizacije. Kasnije, svežina vazduha koja donosi mirise trave, kišom natopljene kore drveća i peska sa Bećarca.

Liman miriše na čudnu mešavinu behara i gandže. Oba mirisa su jaka, mešaju se i vuku me, svaki na svoj način i na svoju stranu.

Već kod Spensa, prazna poljana donosi samo blag miris trave. Nepokošene.

Kod Izvršnog veća, dočeka me miris mokre zemlje. Prosto mogu da zamislim mahovinu.

Sve oko Dunavskog parka miriše na cveće. U samom parku, miris se meša sa smradom mačije mokraće, i nekako nostalgičnim mirisom ustajalog jezerceta u kom više nema onih naših labudova.

Dunavska i Zmaj Jovina mirišu na kokice.

Porta i Laze Telečkog na ljudsku mokraću i brzu hranu. Na trenutak, vruć zadah sa mirisom duvana i ustajalog piva dopre do mene iz jednog od pabova.

Oko Matice Srpske miriše na memlu. Miris starih kuća i decenijama starih priča.

Približavam se svojoj ulici. I dalje miriše na kišu.

Dočekuje me dobro poznata kajsija, moja stara drugarica. Ispraća me mirisom kroz dvorište, sve do ulaznih vrata.

A iza tih vrata, miriše na dom.

Svi ručkovi, večere i kolači ikad napravljeni. I oni zagoreli. Svaka kap znoja od spremanja stana, vežbanja ili tajnog seksa u drugoj sobi, dok se ostatak porodice pravi da ništa ne konta. Svaka cigareta i svaka skuvana kafa. Sav alkohol ikad proliven na pod, i par puta ispovraćan svuda osim u wc šolju. Svi praškovi, deterdženti i omekšivači ikad korišćeni za čišćenje. Svi naši parfemi, kupke, šamponi; kreme i kremice. Svaka sveća i kandilo upaljeni na godišnjice. I tamjan od kog sam uvek bežala napolje. Sve to, i svi oni mirisi koje smo puštali da uđu spolja kada otvorimo vrata i prozore.

Toliko toga mi je ovde novo, iako sam u Novom Sadu provela četvrtinu veka. I svaki put kad dođem, novog i nepoznatog je sve više. Ali ono što mi je večeras bilo potrebno, bilo je tu. Novi Sad i moja kuća proveli su me kroz moj stari život i kroz sve ono što znam ili što mislim da znam. Mirišu baš kako treba, i kako meni treba.

Mirišu na poznato.

_DSC0010-2

One thought on “Kako miriše dom

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s