Sve što ste želeli da znate o tetovažama a nije vas ni malo blam da pitate

Imam, za sada, četiri tetovaže. Mnogo ljudi koje poznajem ima bar jednu, neki ih imaju više od mene. I svi smo se susretali sa istim pitanjima od kojih nam nekad bude veoma neprijatno.

Lično nemam ništa protiv kad me dobri prijatelji ili porodica ispituju o bilo čemu. Ali avaj, meni bliski ljudi imaju granice i poštovanje, dok ih uglavnom nemaju oni koje slabo poznajem i koji nemaju prava ni potrebe da mi se mešaju u život.

Prema tome, udružila sam se sa svojim istetoviranim drugarima za potrebe ovog teksta. Podsetili su me na ona pitanja koja sam čula, a smetnula s uma, i predložili neka koja su oni više puta čuli, a ja ne. Tako da, evo odgovora na sva neumesna pitanja o tetovažama.

Continue reading “Sve što ste želeli da znate o tetovažama a nije vas ni malo blam da pitate”

Šta ne govoriti osobi u depresiji

Mnogo puta sam čula, a sigurno nekad i sama uputila, poruke “ohrabrenja” koje uopšte ne pomažu onome kome su upućene. Ovo je tema o kojoj već neko vreme razmišljam i želim da pišem o njoj. A kako je danas Svetski dan mentalnog zdravlja, deluje kao idealna prilika da konačno izbacim iz glave to što mi je na umu.

Elem, razmišljala sam o svim onim stvarima koje govorimo osobi kojoj je teško. Razloga za teskobu i tugu, kao što znate, može biti jako mnogo. Nekad su izazvani spoljnim faktorima i našom reakcijom na njih, a nekad su prosto rezultat bioloških procesa, kao u slučaju depresije. U ovom tekstu, volela bih da se osvrnem na ovo drugo – jer je mnogo češće da baš u ovim situacijama upućujemo poruke ohrabrenja koje su sasvim kontraproduktivne. Podeliću s vama najpre svoje iskustvo. A onda ću vam predočiti rečenice za koje mislim da ljudima mogu samo odmoći bez obzira na dobre namere, kao i alternative koje će zapravo biti korisne.

Continue reading “Šta ne govoriti osobi u depresiji”

A da probaš da voliš sebe?

„A da obučeš steznik ispod te suknje, da ti malo stisne guzu“? rekoše mi dok sam u tuđoj suknji pokušavala pristojno da se obučem za svečanu priliku. Obukla sam steznik. Žuljao me je i sve me je svrbelo.

„ A što ne nosiš tange? Te obične gaće ti se sve useku, lepše bi ti stajale tange“, rekoše mi dok mi ni kukovi još nisu narasli kako treba. Kupila sam tange. Bile su neudobne, osećala sam se u njima kao da to nisam ja.

„Te pantalone super stoje na ravan stomak“, rekoše mi dok sam sa svojih tada 80 kila isprobavala pantalone u koje sam se zaljubila. Nisam ih kupila.

Continue reading “A da probaš da voliš sebe?”

Fade to Black

Kada je objavljena Fade to Black, prva balada Metalike, reakcije su bile burne. Pesma govori o depresiji i želji za samoubistvom, što su 1984. svakako bile škakljive teme. Mada, da se ne lažemo, i dalje su. Mnogi su osudili bend zbog teksta pesme, govoreći kako zagovara samoubistvo. Kružila je čak i urbana legenda kako su se neki klinci ubili baš zbog te pesme. Čak se i ja sećam da je ta priča kružila ranih 2000-ih kada sam bila tinejdžerka i slušala Metaliku. Continue reading “Fade to Black”

Život u sveskama

Volim sveske. Trenutno ih u stanu imam devet koje koristim, i još bar toliko praznih koje čekaju svoj red.

Imam svesku za crtice i podsetnike šta danas treba obraditi na poslu.

Sveščicu za planiranje vremena kada panično mislim da neću sve stići – a to je skoro uvek. U njoj su i spiskovi za pakovanje i kupovinu koji su maltene uvek isti, ali se bez njih ipak osećam kao da ću nešto zaboraviti.

Continue reading “Život u sveskama”

Samo polako: u redu je ako niste kreativni u izolaciji

window-view-1081788_1920-745x497.jpg.optimal.jpg

Članak sam u originalu objavila na DIYPhotography, a ovde je preveden na srpski za potrebe onih koji ne govore engleski. 🙂

Svi smo trenutno u istoj situaciji. Međutim, ne nosimo se svi na isti način sa njom, a i na svakog je uticala drugačije: neko radi kao i obično, neko se prebacio na rad od kuće, a neko neće raditi uopšte dok se pandemija koronavirusa ne završi. Kojoj god grupi pripadali, verujem da ste čuli milion predloga kako ostati kreativan u izolaciji.

Problem s ovim predlozima je što ponekad zvuče kao naređenje. Kao da morate da radite nešto „smisleno“ sve vreme. Čak i u trenutnoj situaciji, osećam kao da nas teraju da učimo, radimo, da budemo produktivni i kreativni. A mnogima od nas nije do toga, bar ne sve vreme.

Ovim člankom želela bih da se osvrnem na te teme. Kao što mi je običaj s ovakvm vrstom tekstova, želela bih da vam pružim podršku i dam pokoji savet. A vama kojima jeste do kreativnosti, htela bih da dam par ideja koje će vam pomoći da stvarate, ali da ne osećate pritisak da to morate.

Continue reading “Samo polako: u redu je ako niste kreativni u izolaciji”

Provaliti život

Sedim na balkonu oskudnog stančića blizu obale. Unutra me danas sve nekako guši, a i iznutra, samo na otvorenom osećam da mogu da dišem. A i napolju miriše na more i oprane čaršave, pa prosto vuče da izađeš.

Na kolenima mi je sveska, u ruci olovka, a u glavi prava pometnja. Četiri godine sam maštala da dođem ovde i pišem knjigu. Baš u ovako nekom stanu, baš na ovom ostrvu. I baš ovako, olovkom na papir, pre nego što prekucam reči. Verovala sam kako je baš to ono što mi treba, što fali mom životu. I evo, pre nekoliko dana sam došla, smestila se, raskomotila – i sve mogu da radim osim da pišem. Ne mogu da usmerim misli u pravcu koji se meni dopada. Kud god ja probala da pobegnem od sebe, iste misli me uvek stignu i pronađu. I uvek se kreću kuda njima odgovara.

Continue reading “Provaliti život”