Volim svoj stan. Zapravo, nije on baš moj, iznajmljujem ga, ali u poslednjih godinu i kusur dana ja živim u njemu. Lepo mi je kad provodim vreme tu, iako u istoj prostoriji i radim, i spavam, i družim se, i opuštam, pa čak i vežbam.
Category: Sve je to u glavi
Kada skreneš s puta
U kasnim dvadesetima i ranim tridesetima izgleda se očekuje da uveliko znaš „kud’ udaraš“. Primetila sam da me ljudi sve češće pitaju koji je moj cilj u životu, i to nekako ležerno, kao da pitaju koliko je sati. A mene to pitanje čini pomalo nervoznom. Postane mi neugodno kad treba da dam odgovor, i sve što želim je ili da naglo promenim temu, ili da pobegnem. Unervozim se jer ne znam šta da kažem i jer, zapravo, nemam ono što se obično smatra „ciljem u životu“.
30
Danas mi je trideseti rođendan. To su “strašne” godine kad si žensko, pogotovo ako živiš na Balkanu. Društvo, roditelji, rođaci i poznanici, svi očekuju da se do tih godina udaš i rodiš decu. Da se brineš o sebi, svom partneru, i vašem podmlatku. A ako se ovo još nije desilo, osećaš pritisak čak i ako ti niko ništa ne govori. Razumeš i osećaš da stariš, ali sa druge strane – i dalje si tako mlada u srcu!
To su zbunjujuće godine. Čak sam čula i da ih zovu „drugi pubertet“. Možda se i vi osećate pomalo zbunjeno u ranim tridesetima, kao i ja. I ako je tako, budite sigurni da niste jedini. Ovo su neke od mojih briga, i možda će pomoći drugima da se barem osećaju manje usamljeno.
Dom je tamo gde…
Kad sam bila dete, moja porodica selila se mnogo puta. I kroz sve te selibe, nikad se nisam zapitala šta je za mene dom. Svaka od kuća i stanova u kojima smo živeli bili su baš to.
A onda, pre nekoliko godina, prvi put sam se odvojila od porodice i pokušala da stvorim svoj novi dom. Tek sam tad počela da razmišljam šta ta divna reč za mene uopšte znači i kako da je definišem. I zaključila sam dve stvari: dom je tamo gde je osoba sa kojom želim da provedem ostatak života. I dom je tamo gde jedva čekam da se vratim.
Volim i(li) ne volim
Primetila sam da se u današnjem društvu često pravi prilično stroga podela na one koji vole ljude i one koji ih ne vole. I u nekom trenutku svog života, počela sam da razmišljam o tome da li sam ja „volim ljude“ ili „ne volim ljude“ tip osobe. Već godinama ne dolazim do jasnog odgovora, i počinjem da shvatam zašto ga i dalje nemam.
Začarana
Kakve si to čini bacio na mene pre nego što si otišao? Znala sam da si mi sipao nešto u onu kafu!
-Koristio sam retku vrstu čini: dobrotu prema nekome koga ne poznaješ, ne tražeći ništa zauzvrat.
Jednostavna je, ali najmoćnija.
Zaista, retka vrsta. I uistinu najmoćnija od svih.
Iza zidova
Mogu da šetam kraj tebe i s tobom razgovaram. Nasmešim ti se, ili se namrštim. Slušam te pomno, otvaram usta u neverici, ili prasnem u smeh…
Možeš da me držiš za ruku ili grliš preko ramena, da osetiš toplinu moje kože ili naslutiš cvetni miris mog šampona za kosu. Da posmatraš kako mi se desni vide kad se smejem, ili da čuješ težak uzdah kada me nešto rastuži. Možeš da me poljubiš u usne i osetiš ukus mog “labela” pomešanog s kuvanim vinom. Sva tvoja čula mogu da me iskuse, da ti kažu da sam tu, pored tebe, i sa tobom – ali ja nisam tu. Nisam kraj tebe. Daleko sam.
Danas je Dan žena
Danas je Dan žena.
Svrati u cvećaru pre posla i kupi koleginicama po cvetić. Raznežiće ih čak i karanfil ili polu-uvela ruža u celofanu, bar neke od njih. A ostale će se praviti da ih je raznežio, jer tako lepo vaspitanje nalaže. U nekoj od pauza, postavi na Fejsbuk sliku nekog cveća, i obavezno napiši da je svaki dan osmi mart. A nakon posla, svrati negde da kupiš poklon ženi. Može to biti cvet, ili nešto od nakita, odeće… Ma hajde, ko sam ja da ti pričam, znaš šta voli. Znaš, zar ne?
Uznemirujuća fotografija
Telefonski poziv, i plačni glas koji kaže: “Izgubili smo M.”
Već narednog jutra, pojavljuju se vesti o “samoubistvu”, “mladiću koji je skočio sa zgrade” i “tragediji u S. ulici”. Sve su iste. Sve su šture. U svima piše da je mlađi muškarac skočio sa zgrade i ostao na mestu mrtav. I da je uviđaj u toku. Neke čak imaju i ekskluzivnu izjavu gospođe koja je u šoku.
Ali, jedan portal ima čistu ekskluzivu. Na njihovom sajtu se nalazi i “UZNEMIRUJUĆA FOTOGRAFIJA”, što je naravno istaknuto velikim slovima. U nastavku je vest da je muškarac skočio sa zgrade. Ispod naslova, iste, šture informacije. Mlađi muškarac, skok sa zgrade, uviđaj u toku. I ta fotografija, snimljena iz jednog stana iste ili susedne zgrade. I zasigurno prodata potralu kao ekskluziva.
Prijatelju
Prvo sam se pitala, razmišljala i zamišljala.
Kako si izgledao kada si ustao tog jutra? Da li si bio nervozan i unezveren, ili smirenog, pomalo tupog pogleda? Ili možda sa nekim osmejkom u uglu usana?
Kada si stigao tamo? Da li si otključavao drhtavim rukama, ili spretno i odlučno, kao i drugih dana kada tamo ulaziš?
Da li si posedeo neko vreme na prozoru ili na terasi, popušio cigaretu ili džoint? Ili si samo unezvereno upao unutra i završio sa tim? Da li si stao na prozorski sims, ili sedeo na njemu? Ili je to pak bilo preko ograde terase?
Da li si na kratko uživao u pogledu?
Da li si se plašio?
Da li te je bolelo?
Scribbled Paper 