Should I stay or should I go?

~ The_Scribbled_Paper ~ Leave a comment

Otići iz Srbije ili ostati?

Ovo je pitanje na koje bih ranije ’ladno ispalila odgovor „ostati“, nebitno iz kojih sve razloga. Međutim, što sam starija, tako mi se mišljenje polako menja. Razgovarala sam s ljudima koji su otišli: zauvek, privremeno, ili su probali, nije im se dopalo, pa su se vratili. Dotakli smo se mnogih tema o tom odlasku, a najviše sličnosti i razlika između „nas“ i „njih,“  i prednosti i mana odlaska iz „tople“ Srbije na „hladni“ Zapad. I baš kad smo kod te poslovične balkanske topline naspram zapadnjačke hladnoće, to je najčešće spominjana razlika. Ona najviše muči Srbe na Zapadu, a zbog nje su se neki čak i vraćali u Srbiju. Srpska toplina, bliskost i srdačnost su ono što su mi svi, bez izuzetka, naveli kao stvar koja im nedostaje „preko“. I jogurt, ali to sad nije tema.

Continue reading “Should I stay or should I go?” →

Kada skreneš s puta

~ The_Scribbled_Paper ~ 3 Comments

U kasnim dvadesetima i ranim tridesetima izgleda se očekuje da uveliko znaš „kud’ udaraš“. Primetila sam da me ljudi sve češće pitaju koji je moj cilj u životu, i to nekako ležerno, kao da pitaju koliko je sati. A mene to pitanje čini pomalo nervoznom. Postane mi neugodno kad treba da dam odgovor, i sve što želim je ili da naglo promenim temu, ili da pobegnem. Unervozim se jer ne znam šta da kažem i jer, zapravo, nemam ono što se obično smatra „ciljem u životu“.

Continue reading “Kada skreneš s puta” →

Igraj, igraj, i igraj

~ The_Scribbled_Paper ~ Leave a comment

Kada je ušao u pab, malo me je unervozio.

Stariji čovek od oko šezdeset godina, možda čak i malo više. Kukastog nosa, odsutnog pogleda, i ne baš prijateljskih crta lica. Malo pogrbljen, u prevelikoj jakni, i sa nekakvom kesom u rukama. Muvao se u uglu, nervoznim pokretima pokušavajući da negde smesti tu kesu, mokru od snega.

Očito je bilo da tu ne pripada, da inače ne dolazi. Nismo ga nikad ranije videli, a nas troje smo svakog vikenda tu. Okrenula sam se ka prijateljima, i kroz puštenu kosu perifernim vidom držala dekicu na oku. Bio mi je čudan. Iz nekog razloga, njegov dolazak me je uznemirio.

Kada je skinuo jaknu, do mene je dopro miris nekog muškog parfema koji je delovao zastarelo. Onako, neki miris koji samo bi samo deke koristile. Pogledala sam ga diskretno kroz onu svoju puštenu kosu, i shvatila da je ispod jakne lepo doteran, u tamnom odelu i majici.

Continue reading “Igraj, igraj, i igraj” →

30

~ The_Scribbled_Paper ~ 2 Comments

DSC_2705

Danas mi je trideseti rođendan. To su “strašne” godine kad si žensko, pogotovo ako živiš na Balkanu. Društvo, roditelji, rođaci i poznanici, svi očekuju da se do tih godina udaš i rodiš decu. Da se brineš o sebi, svom partneru, i vašem podmlatku. A ako se ovo još nije desilo, osećaš pritisak čak i ako ti niko ništa ne govori. Razumeš i osećaš da stariš, ali sa druge strane – i dalje si tako mlada u srcu!

To su zbunjujuće godine. Čak sam čula i da ih zovu „drugi pubertet“. Možda se i vi osećate pomalo zbunjeno u ranim tridesetima, kao i ja. I ako je tako, budite sigurni da niste jedini. Ovo su neke od mojih briga, i možda će pomoći drugima da se barem osećaju manje usamljeno.

Continue reading “30” →

Novembarsko sunce

~ The_Scribbled_Paper ~ 2 Comments

Izašla sam napolje samo na brzinu, da „pokupim harač“. Banka, menjačnica i bankomat, sve je u centru, u vrlo uskom krugu, neću dugo. Dan je sunčan i topao, prelep za sredinu novembra, i deluje kao da su svi u centru baš u istom trenutku kad i ja. Svi kao da žele da upiju poslednje zrake sunca… ili bar to rade usput, nesvesno, dok im je cilj nešto sasvim drugo.

Continue reading “Novembarsko sunce” →

Dom je tamo gde…

~ The_Scribbled_Paper ~ 1 Comment

Kad sam bila dete, moja porodica selila se mnogo puta. I kroz sve te selibe, nikad se nisam zapitala šta je za mene dom. Svaka od kuća i stanova u kojima smo živeli bili su baš to.

A onda, pre nekoliko godina, prvi put sam se odvojila od porodice i pokušala da stvorim svoj novi dom. Tek sam tad počela da razmišljam šta ta divna reč za mene uopšte znači i kako da je definišem. I zaključila sam dve stvari: dom je tamo gde je osoba sa kojom želim da provedem ostatak života. I dom je tamo gde jedva čekam da se vratim.

Continue reading “Dom je tamo gde…” →

Volim i(li) ne volim

~ The_Scribbled_Paper ~ Leave a comment

Primetila sam da se u današnjem društvu često pravi prilično stroga podela na one koji vole ljude i one koji ih ne vole. I u nekom trenutku svog života, počela sam da razmišljam o tome da li sam ja „volim ljude“ ili „ne volim ljude“ tip osobe. Već godinama ne dolazim do jasnog odgovora, i počinjem da shvatam zašto ga i dalje nemam.

Continue reading “Volim i(li) ne volim” →