Tag: misli

Iza zidova

~ The_Scribbled_Paper ~ Leave a comment

Mogu da šetam kraj tebe i s tobom razgovaram. Nasmešim ti se, ili se namrštim. Slušam te pomno, otvaram usta u neverici, ili prasnem u smeh…

Možeš da me držiš za ruku ili grliš preko ramena, da osetiš toplinu moje kože ili naslutiš cvetni miris mog šampona za kosu. Da posmatraš kako mi se desni vide kad se smejem, ili da čuješ težak uzdah kada me nešto rastuži. Možeš da me poljubiš u usne i osetiš ukus mog “labela” pomešanog s kuvanim vinom. Sva tvoja čula mogu da me iskuse, da ti kažu da sam tu, pored tebe, i sa tobom – ali ja nisam tu. Nisam kraj tebe. Daleko sam.

Continue reading “Iza zidova” →

Danas je Dan žena

~ The_Scribbled_Paper ~ Leave a comment

Danas je Dan žena.

Svrati u cvećaru pre posla i kupi koleginicama po cvetić. Raznežiće ih čak i karanfil ili polu-uvela ruža u celofanu, bar neke od njih. A ostale će se praviti da ih je raznežio, jer tako lepo vaspitanje nalaže. U nekoj od pauza, postavi na Fejsbuk sliku nekog cveća, i obavezno napiši da je svaki dan osmi mart. A nakon posla, svrati negde da kupiš poklon ženi. Može to biti cvet, ili nešto od nakita, odeće… Ma hajde, ko sam ja da ti pričam, znaš šta voli. Znaš, zar ne?

Continue reading “Danas je Dan žena” →

You’ll come and get me in my sleep

~ The_Scribbled_Paper ~ Leave a comment

Pre godinu dana u ovo vreme bili smo u Zagrebu kod Miloša i Davora. Danas, godinu dana kasnije, u posetu nam dolazi Davor. To je prvi put da ćemo se videti od kako se Miloš ubio. I pomalo je napeto.

Nas dvoje sedimo u stanu i čekamo ga. U pola smo neke priče kad zazvoni zvono na vratima. Ja ustajem, otvaram – a njih dvojica stoje pred vratima. Obojica! Sa osmehom na licima iz kog prosto vrišti “Iznenađenjeee!”

Continue reading “You’ll come and get me in my sleep” →

Uznemirujuća fotografija

~ The_Scribbled_Paper ~ Leave a comment

Telefonski poziv, i plačni glas koji kaže: “Izgubili smo M.”

Već narednog jutra, pojavljuju se vesti o “samoubistvu”, “mladiću koji je skočio sa zgrade” i “tragediji u S. ulici”. Sve su iste. Sve su šture. U svima piše da je mlađi muškarac skočio sa zgrade i ostao na mestu mrtav. I da je uviđaj u toku. Neke čak imaju i ekskluzivnu izjavu gospođe koja je u šoku.

Ali, jedan portal ima čistu ekskluzivu. Na njihovom sajtu se nalazi i “UZNEMIRUJUĆA FOTOGRAFIJA”, što je naravno istaknuto velikim slovima. U nastavku je vest da je muškarac skočio sa zgrade. Ispod naslova, iste, šture informacije. Mlađi muškarac, skok sa zgrade, uviđaj u toku. I ta fotografija, snimljena iz jednog stana iste ili susedne zgrade. I zasigurno prodata potralu kao ekskluziva.

Continue reading “Uznemirujuća fotografija” →

Prijatelju

~ The_Scribbled_Paper ~ Leave a comment

Prvo sam se pitala, razmišljala i zamišljala.

Kako si izgledao kada si ustao tog jutra? Da li si bio nervozan i unezveren, ili smirenog, pomalo tupog pogleda? Ili možda sa nekim osmejkom u uglu usana?
Kada si stigao tamo? Da li si otključavao drhtavim rukama, ili spretno i odlučno, kao i drugih dana kada tamo ulaziš?
Da li si posedeo neko vreme na prozoru ili na terasi, popušio cigaretu ili džoint? Ili si samo unezvereno upao unutra i završio sa tim? Da li si stao na prozorski sims, ili sedeo na njemu? Ili je to pak bilo preko ograde terase?
Da li si na kratko uživao u pogledu?
Da li si se plašio?
Da li te je bolelo?

Continue reading “Prijatelju” →

Kako miriše dom

~ The_Scribbled_Paper ~ 1 Comment

Izlazim iz kuće i udišem duboko. Prvi put nakon, rekla bih, cele večnosti.

U dvorištu miriše na tek iscvetalu kajsiju. U mojoj ulici, topao vazduh miriše okrepljujuće, prosto na “vazduh posle kiše.” Juče je padala.

Na keju osećam miris Dunava, na mahove prekinut smradom kanalizacije. Kasnije, svežina vazduha koja donosi mirise trave, kišom natopljene kore drveća i peska sa Bećarca.

Continue reading “Kako miriše dom” →

Prelomni trenutak

~ The_Scribbled_Paper ~ Leave a comment

Uvek tačno znam kada počne da se događa. Ne znam unapred kada će nastupiti, ali znam tačno kad počne da me obuzima. I sećam se prvog takvog sloma koji sam uspela da registrujem.

Nije to iznenadni, prolazni plač dok Obi Van viče Anakinu “You were my brother Anakin! I loved you”. Ili onaj kad se u PMS-u rasplačem jer nema ništa slatko u stanu. Deluje isto, doduše. Iznenadan je, i izazove ga neka sitnica i glupost. Ali tačno znam da nije isto. Znam kada je naglim izlivom suza nastupio “onaj” period.

Continue reading “Prelomni trenutak” →

Devojka u gradu

~ The_Scribbled_Paper ~ Leave a comment

Ušla sam u autobus, u nameri da obavim što imam po gradu, a potom odem kod momka u stan i tamo provedem ostatak večeri. Mrak je već pao, napolju zima ujeda, ali u autobusu osećam kako mi se kapljice znoja slivaju niz leđa. Gužva je ogromna, ljudi mi smetaju i jedva čekam da izađem.

Ugledam trg kroz prozor autobusa. Ogroman, osvetljen trg. Podseća me na Trg heroja u Budimpešti, i na ogromne trgove u ogromnim gradovima u kojima nikada nisam bila. Sve je ogromno, a ja se gušim u ovo malo prostora dok se tiskam u masi neokupanih putnika.

Ne mogu da se iskobeljam na vreme, i promašujem stanicu. Sranje! Znam da ne treba da se nerviram oko toga, pogotovo jer volim da šetam. Ali ima dana kada me sve nervira. Preznojila sam se, a zima je, u žurbi sam, sama sam i mrak je. Nije mi do šetanja. Želim kući.

Continue reading “Devojka u gradu” →